Držali ih na život do kraja i onda trijumfirali

Bija je to jedan divan sunčan dan, baš ka šta je i trener Bavčević najavija. Cedevita je bolje ušla u utakmicu, odnosno Draper je bolje uša u utakmicu, ali se Jugoplastika brzo budi, vata ritam i igra svoju najbolju četvrtinu ove sezone za 27-19. Do kraja poluvrimena prednost žutih je +14.

Taman kada smo mislili da se možemo opustiti Cedevita se počela vraćat u utakmicu. Sve je nekako podsjećalo na onu prvu utakmicu u Zagrebu. Međutim kada baš nikoga nije išao šut, stvari je u svoje ruke uzeja Ivan Mimica koji je u pravo vrime počeja pogađat trice. Kojega je vraga čeka do samoga kraja. Počupa je navijačima i zadnje živce koje imaju. Sve u svemu utakmica je dobivena i ka šta smo već nebrojeno puta do sada spomenili pobjedu je odnila ekipa. Takvog je mišljenja bija i trener Bavčevič koji nije tija nikoga posebno isticat. Jedino je reka da je presudija skok u kojemu su žuti bili bolji. I ponovo je apostrofira da su imali čak 19 asistencija.

Ja za kraj moram spomenit i jednu batudu sa kraja utakmice. U loži je sidija Roko Leni Ukić. Naravno bija je u nekoj verziji žute majice. Ja sam mu reka da se skine i zaigra za svoju ekipu. Dava sam mu dres. Odgovor je bija i više nego dobar. "Ma ne tribam im ja, ove mogu dobit i bez mene kada god požele." Triba li reć da je iza mene bija trener gostujuće ekipe, kojega naš Roko nije vidija u prvi tren, ali nije to Roku zasmetalo da mu se javi i da "peticu". Uglavnom sve je njemu Roko objasnija.

U Zagreb se ide sa samo jednom željom, a to je pobjeda koja vodi u finale. Neće bit lako, ali ne sumnjamo da će Vujo i ekipa ostavit srce na terenu.

Split - Cedevita 82 - 79