Kemija kontra fizike

Kemija kontra fizike

8. svibnja 2012. u 20:45 / KLUB: KK Split

Doša je i taj dan. Jedva smo čekali da nam u goste dođe Cibona. Naš najtrofejnij klub iz našega glavnog grada Zagreba. To je ona Cibona koja je na ovaj i onaj način privatizirala hrvatsku košarku u zadnjih 20- ak godina. Međutim danas su druga vrimena i ta se Cibona sada predstavlja kao nešto puno bolje, pozitivnije od drugih zagrebačkih prvoligaša Cedevite i zamislite ironije kako oni sami vole reći režimskoga "Zagreba".

Izgleda da su igrači koji igraju za Cibonu i ljudi koji je vode odjednom dobili amneziju pa se ne sićaju da su baš oni reprezentativni primjerak režimske kuhinje. I to one u najgorem mogućem obliku. Uvik sam se pita kako neko ima želju i volju nastupati za takav klub. Pa sam naravno pita poznate i nepoznate šta bi oni napravili. Neki ne bi ni za milijune igrali za Cibonu, a neki bi i za manje od milijuna ipak obukli plavi dres jer triba zaradit koju kintu u životu.

I tako sam dobija odgovor na svoje pitanje. Ljudi su različiti, ima nas i ovakvih i onakvih. Da to nije tako, život ne bi bija zanimljiv. Sa kim bi se moga poistovjetit. Na koga bi se u životu ugleda. Ovako uvik možeš birat između narodne kemije i režimske fizike. Pa neka se svak nađe i odabere svoje misto di pripada. Samo neka nas ne smatraju budalama. Neka ne misle da mi zaboravljamo. E to nikada. I zato bi volija da Jugoplastika sutra na Gripama pogine za svaki pedalj parketa. Za sve nas koji volimo kemiju, a ne volimo fiziku.

E sad se vratimo presici u kojoj mi je Vujo sa ovom frazom zamanta mozak.

Na početku lige za prvaka se niko nije moga nadat da će utakmica sa Cibonom biti rezultatski nebitna za plasman. Stoga svi mogu igrat rasterećeno. Mi smo sigurni treći, a oni sigurni prvi. Mi smo svoj imperativ ispunili.

Ma jesi vidija ti vuje kurve stare. A kada je krenila liga za prvaka nitko nije spominja nikakve imperative. Dapaće čak se govorilo da ABA liga nije imperatv.

Cibona ima jedan jaki ritam koji melje sve pred sobom ako protivnik izgubi korak. A sa druge strane mi imamo ekipu koja je pokazala da zna sa najjačima.

I tako je naš Vujo lipo priča o košarci, o podizanju još jedne zastave - zadnje one koju je osvojena 1990/1991 pod imenom POP 84. Doći će i neki igraći iz tog vremena. I sve je bilo lipo dok ga jedan od novinara nije upita dokle se stiglo sa privatizacijom. Onda je Vujo reka da o tome malo zna i da bi to trebalo pitati direktora Vukasovića. Da stvar bude još zanimljivija ni direktor Vukasović nije ima neke bog zna kakve informacije. Reka je da taj posal vodi bivši direktor kluba Petar Škovrlj i da bi to trebalo njega pitati. Novinari su se složili da bi to ipak trebala biti zasebna tema za neki drugi dan. Bogu fala da smo se opet vratili na košarku. Bt će vrimena i za takve teme.

Novinarima se obratija i Ivan Mimica.

Zahvalija bi se svima koji su bili uz nas u protekloj sezoni. Svima, jer su baš svi pomogli. Vujčić i predsjednik Naletilić su puno napravili da se klub opet vrati među elitu. Svi mi igrači smo im bezrezervno virovali i rezultat je tu. Šta se tiće utakmice sa Cibonom puno će ovisit o zdravstvenom stanju Srđana Subotića. Malo su ga stegla leđa. A drugačije je kada Suba igra i kada ne igra. Svi ostali smo spremni poginit na terenu.

Konferencija je završila sa nadom da ćemo i sutra poslije utakmice nasmijani svojim kućama.


[Piše: "Zeško"]